Priča o početku

Bio je april 2010. godine kada sam dobila sms od drugarice da se porodila i dobila sina. Iza sebe sam u to vreme imala veoma težak period, iz mog života za nepunih godinu dana otišle su dve veoma važne i voljene ličnosti. Posle kratkog razgovora naše dve glave su klimnule pozitivno i složili smo se da ćemo od tog dana početi da radimo na tome da u naš život dođe jedna nova osoba.

U to vreme smo oboje radili po ceo dan, bili preokupirani poslom i opterećeni svakodnevnim stresnim situacijama. Ja bih se često vraćala kući i posle večere i tuširanja zagrlila jastuk, dok bi on ostajao do kasno u noć za računarom. Vreme je prolazilo, a rezultata nije bilo. Sećam se da sam svakog meseca željno iščekivala dve crte na štapiću, ali se uporno pojavljivala samo jedna.

U septembru 2011. smo odlučili da je vreme da usporimo malo sa napetom svakodnevnicom, otišli do agencije, zakazali termin i spakovali kofere. Bilo je to naše prvo zajedničko putovanje van granica Srbije, iako smo već pet godina bili zajedno.

Deset dana izležavanja na pesku dalo mi je do znanja da moram promeniti svašta u životu. Prvo i najvažnije što sam uradila je da sam ulaganila sa poslom. Ostajala bih najkasnije sat vremena po isteku radnog vremena i bez griže savesti napuštala sto natrpan gomilama papira. Odlučila sam da posao može da čeka, a da moj privatni život ispliva na prvo mesto.

U oktobru 2011. sam imala najgori grip u svom životu. Tresla sam se, imala blago povišenu temperaturu, glavobolju zbog koje sam mislila da će mi glava bukvalno pući i nos par dana nije prestajao da curi. Ni slutila nisam da to nisu znaci prehlade već nečeg drugog, i kako sam kasnije čitala na nekom sajtu uobičajeno je kod mnogih žena, mada retko ko tome prida dosta pažnje.

6. novembra uradila sam test, istrčala iz kupatila, uvukla se pored dragog u krevet i rekla mu da će postati tata. Taj njegov osmeh neću nikada zaboraviti. Proveli  smo pola dana ležeći u krevetu i maštajući o tome šta nas sve čeka i kakva će biti beba. I ma koliko lepu sliku da smo tada stvorili u glavi, nismo znali da će stvarnost biti mnogo, mnogo lepša.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s