Devet dugih meseci

 

Kada je beba na putu, a vi ste srećni do neba, želite da svi bližnji osete tu radost i da sa njima podelite sreću. Dve crtice mnogo znače, ali ipak nisu dovoljan dokaz. A vi jedino što želite je da vičete na sav glas da uskoro malo biće dolazi na svet.

Prvi pregled bio je zakazan 8. novembra 2011. godine. Rutinska kontrola potvrdila je trudnoću i sve je bilo normalno. Kako je doktor rekao, bila sam u trećoj nedelji trudnoće i dobili smo prvi datum – 26. jun 2012.

Na kontroli u decembru doktor je otkrio da se jedan zid materice sporije formira. Uzevši u obzir moj tadašnji posao – osam do dvanaest sati sedenja u kancelariji, neredovnu ishranu i nedovoljno svežeg vazduha i šetnje ništa me nije čudilo. Posle konsultacija sa doktorom i razgovora sa budućim tatom, odlučila sam da napustim radno mesto. U roku od dva dana završila sam posao koji nije bio dovršen i pozdravila se sa koleginicama. Kako i zašto sam tu epizodu života završila tako čitaćete u nekom od narednih postova, jer je to iskustvo iz koga mnoge žene mogu naučiti mnogo šta.

I tada je usledilo dugo čekanje. Odmarala sam se, išla na kontrole, pokušavala da skuvam po koje ukusno jelo i imala vremena na pretek za čitanje i filmove koje sam na najbolji način iskoristila. Poslušala sam savet dobre drugarice koja mi je rekla da se načitam i nagledam filmova, jer dugo nakon porođaja neću moći da priuštim taj luksuz i bila je u pravu.

Bila je to jedna od najdužih zima sa dosta snega, tako da mi nije ostavila prostora za mnogo šetanja. Kada se napokon završila usledilo je leto sa paklenim vrućinama i sa velikim nestrpljenjem sam čekala kraj juna. Nalet hormona je učinio svoje tako da sam sa stomakom „do zuba“ prebrisala sve po kući, oprala i ispeglala sve, namestila bebin kutak i spakovala sve za porodilište. Nisam jedna od onih sujevernih žena koje ne spremaju ništa za bebu dok se beba ne rodi. Pokupovala sam sve od neophodnih stvari, a buduće babe su mi izašle u susret i vodile me da izaberem kolica, krevetac, posteljinicu i ormarić. Sve je bilo spremno, sem bebe koja nije htela da napusti udobno mesto u mom stomaku.

Prošao je jun i došao jul i svakodnevni pregledi i ctg. Bio je ponedeljak, 2. jul i spremala sam se za redovni jutarnji pregled. Izašla sam iz kupatila i savila se da se obujem i tada osetila prvi znak onoga što sledi i prvi znak panike. Sve što sam do tada mislila da mogu dovela sam u pitanje – da li se ovo stvarno dešava, da li ću biti dobra u porođajnoj sali ili ću biti kukavica kao mnoge, da li ću biti dobra majka? Jedan duboki uzdah i dve reči koje ću od tog dana koristiti kao dnevnu mantru vratile su mi samopouzdanje: „Biće dobro!“.

I bilo je.

Advertisements

2 mišljenja na „Devet dugih meseci

  1. Prelepa priča!
    Drago mi je što vidim da je još jedna mama odlučila da iskustvo deli na ovaj način!
    Dobro mi je poznato to iščekivanje, dokono trudničarenje… Ah, čini mi se da nikada više neću odgledati nijednu seriju, a u trudnoći sam ih odgledala bar tri!
    Jedva čekam da pročitam iskustvo s poslom. Moje je bilo divno, imala sam samo podršku, ali znam da se dosta mama namuči i ima probleme.
    Podrška i pozdravi od nas dvoje!

    Mama Jasmina i beba Dušan

    • Isprva sam mislila da ću uzalud pisati, kao i na prethodnom blogu koji sam imala, ali sam vremenom shvatila čitajući druge blogove o bebama i razgovarajući sa mamama koliko savet iskusnijih znači.
      Na žalost, moja priča u vezi posla nije ni malo pozitivna, pa mi je želja da je upravo zbog toga ispričam, da ne bi još neka buduća mama prošla kao ja.
      Hvala na podršci, šaljemo vam pozdrave!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s