Sofijin razvoj: 0-3

Mislim da nema srećnijeg dana za novu mamu nego dan kada ide kući. Čim su se zatvorila vrata porodilišta osećala sam se mnogo bolje i odmornije.

Porodica na okupu, mnogo ukusne hrane (za razliku od katastrofalne u bolnici), mnogo smeha, zagrljaja, poklona i slatkiša i mislila bih nova mama ne može poželeti ništa više. Ali s obzirom da je bio jul i da su bile paklene vrućine, a da smo mi bile zatvorene osam dana u non stop klimatizovanoj sobi, malo je reći da smo Sofija i ja preživele temperaturni šok. Obe smo se unervozile od vrućine i gužve i ona je posle obroka zaspala i prespavala čitav dan. Gosti su sedeli do mraka ne bi li videli još malo njene okice, ali je usnula lepotica odlučila da će morati doći neki drugi dan. Tek kada se temperatura spustila i stomačić se ispraznio dozvolila je baki da je okupa, sisala i nastavila po starom.

Ne znam za ostale mame i tate, ali mi smo prve dane proveli hraneći je, presvlačeći i čučeći pored njenog kreveca. Nebitno da li spava ili je budna uvek bi neko od nas dvoje bio kraj nje. Slušali da li diše, pazili da joj nešto od posteljine ne padne na glavu i uguši je, pazili da slučajno nema nekog komarca, mrava ili bilo kakve bubice u njenoj okolini. Kad god bi spavala preko tri sata pitali smo se da li je sve u redu i da li treba da je probudimo da ne postane mnogo gladna pa da se to odrazi na njeno zdravlje. Kad se samo setim tih prvih strahova… Ma koliko da smo saveta dobili i ma koliko da smo čitali o bebama uvek smo se plašili i konsultovali bi jedno drugo za svaku sitnicu. Velika pomoć nam je bila i babica, mlada devojka koja je sa puno pažnje pristupala Sofiji i strpljivo odgovarala na sva moja pitanja. Malo po malo navikli smo se na nove uloge i posle navršenih mesec dana sve se polako pretvaralo u pesmu. Najčešći problem kod beba  – grčevi nas je u potpunosti zaobišao.

U početku smo imali muke sa dojenjem. Bila je poprilično lenja i zaspala bi na dojci. Ne bi prošlo ni sat vremena i ona bi se budila i tražila još, tako da smo noću koristili i malo dohrane. Znam da je to sporno pitanje i znam da mnogi nisu za takav režim, ali nama je to u tom trenutku odgovaralo. Svi bi dobili malo više sna, a ona ne bi noću zaspala posle petnaestak minuta sisanja i budila se od gladi. Polako, vremenom, sisanje bi trajalo duže i posle navršenih mesec i po dana redovno bi mi ispraznila obe dojke za obrok. Dohranu smo koristili tada jedino u slučaju da ja nisam duže tu, a da ona popije mleko koje sam izmuzla pre odlaska. Kod ishrane vam je moj savet da oslukujete svoje dete i da prilagodite sebe njemu. U ovom periodu beba je još mala da joj se uvodi neki strogi ritam ishrane i mislim da je onaj savet „ne davati hranu pre nego što prođu tri sata od poslednjeg obroka“ isuviše strog. Oni su mali i ne znaju još koliko im je dosta. Bebe koje sisaju se vrlo brzo umore (pogotovo ako su u porodilištu šest dana bile na flašici). Kad je beba sita i srećna i mama je srećna. Pa makar to značilo i dojenje na svakih dva sata.

Nismo dugo čekali sa posetama, već druge nedelje smo gostima otvorili vrata. Šarmirali smo ih krupnim okicama i pozirali pred fotoaparatima. Prvi  izlazak nam je bio krug po komšiluku i tad smo testirali kolica lubenicom od pet kilograma i shvatili njihovu veliku prednost, pogotovo za odlazak na pijacu. Prva zvanična poseta bila je odlazak kod baka na selo na zavetinu. Eh, to je bio baš doživljaj. U jednom trenutku kuća je bila prepuna ljudi i dece i svako od njih je želeo da je drži, pomazi, štipne za obraz, a ja sam se plašila trenutka kada će njoj to sve dosaditi i kada će početi da plače. Na svu sreću, taj trenutak nije došao. Ispostavilo se da mala princeza više od svega voli gužvu i decu, još ako joj pevaju možda im udeli i po koji smešak.

Leto kada je Sofija rođena vrućine su bile paklene, tako da smo retko imale prilike za neke duže šetnje. Iskrali bi se do centra nekad nekad, kada bi ona popodne duže spavala pa bila raspoložena za kasniju vožnju kolicima. Ali zato smo na terasi provodile skoro čitav dan. Imamo pokrivenu terasu i sa obe strane krova se pruža vinova loza koja pravi fantastičan hlad, a zatim dolazi drveće koje nas po ceo dan čuva od sunčevih zraka. Parkirala bih kolica tik pored fontane, pokrila je pelenicom preko stomaka i stavila improvizovanu mrežicu preko kolica (mama paničar 🙂 ) i Sofija bi spavala kao bubica.

Sa punih mesec i po dana izašli smo i na prvi piknik. Meni je bio rođendan i bila sam totalno neispavana i neraspoložena da ugostim 20+ ljudi u jednom danu. Svima sam se izvinila unapared i rekla da tog dana nismo kod kuće. Spremili smo hranu, piće i ćebe i uputili se na obližnje izletište. Sofija je uživala u hladu velikog oraha, dremala je u tatinom naručju i u kolicima (ponovo mama paničar) i uživala gledajući vodu. Iako tako malena, videlo se po njenom izrazu lica da je to za nju bio doživljaj.

U ovom periodu nismo baš bili ljubitelji igračaka. Iako je dobila gomilu, najviše je volela da se igra sa plišanom drugaricom Mini Maus i sa gumenom družinom: Mikijem, Mini i Pajom. Nekako smo se svega setili, ali vrteške za krevetac se niko nije setio da kupi. Tako smo jednog dana uzeli gumenu družinu, par satenskih traka i držač baldahina i improvizovali najbolje što smo umeli. Ta naša „vrteška“ bila je veliki hit i igrali smo se njom do otprilike devet meseci kada je jednog dana Sofija dokazala da je dovoljno očvrsla, povukla Mikija i srušila sve :). Plišano igralište za bebe nam je bilo omiljeno mesto za izležavanje kada smo napunili mesec dana i tu bi sate provodili ispod visećih igračaka, a mama bi uspela da skuva i po koji ručak.

Zbog paklenih vručina garedoroba nam se svodila uglavnom na bodiće, uz povremenu dopunu u vidu čarapa i helankica. Široki povoj smo po preporuci pedijatra i babice nosili samo noću i ako se neke mame brinu zato što se ta medota polako sasvim izbacuje iz upotrebe, strahu mesta nema jer se sve razvije na vreme i kako treba. Za ovaj period su neverovatno praktični bodići sa zakopčavanjem sa strane, koji se kompletno odviju kad ih otvorite. Ne morate da pazite na bebinu glavicu i da brinete oko ulaska rukica u rukave. Pogotovo je praktično za plašljive tate i tetke koje su zaboravile kako to beše izgleda oblačiti sasvim malu bebu.

Advertisements

4 mišljenja na „Sofijin razvoj: 0-3

  1. Jako lep i koristan tekst! Sve vreme sam mislila o tome koliko će Sofija uživati kada jednog dana ovo bude čitala.
    Dopada mi se kako si realno opisala dojenje i uhodavanje, to je baš to, i mi smo slične muke imali.
    Koliko Sofija sada ima? Bravo za dobro pamćenje tolikih detalja!

  2. Dojenje nam je svima ostalo u sećanju, jer smo imali brojne muke oko toga, ali sam ipak istrajala u svojoj nameri i dojila je dok god je to njoj bilo potrebno. Sa osamnaest meseci je dojenje postalo igra i maženje, tako da smo tada stavili tačku. Sofija će za par dana ući u 23. mesec, a za dobro pamćenje detalja najviše su zaslužni snimci i fotografije. Mislim da bih polovinu stvari pozaboravljala da nismo sve snimali i fotkali. To je i jedan od razloga zašto sam počela sve ovde da beležim, jer sam knjižicu mamin dnevnik iz radosnice davno ispunila.

  3. Ja sam ladno izbrisala iz sećanja tih prvih 3 meseca sa A, jer je bilo užasno. Fala Bogu, prođe se sve to, ali meni je baš bilo naporno, a znam da povučem ko mazga, nisam neka kilava. Al A me ubila ko motkom. Ali svaki njen osmeh, posle haotične noći/dana rešavao je stvar.

    • Ako je za utehu, ja još uvek imam te haotične noći i dane 😉 Prva tri meseca jesu najteža i bude više mučenje nego uživanje, ali su mi upravo ti meseci najbrže prošli. Da nisam beležila, verovatno se ni polovine ne bih sećala.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: