Sofijin razvoj: 4,5,6

Prva tri meseca su proletela i da nisam beležila neke stvari sigurno ih se danas ne bih ni sećala. To jeste najteži period u maminom i tatinom životu, pogotovo kada ste to postali po prvi put, ali taj period tako brzo prođe da se to i ne oseti. Nedostatak sna i konstantna zauzetost vas totalno poremete i kad sve to prođe znate da je to bio težak period, ali kada trebate da ispričate nekome neku situaciju zbog čega je to toliko teško ne možete da nađete ni konkretnu situaciju ni reči. Jednostavno je tako.

A onda na red dođe najbolji period. Beba počinje da bude jača, sisa bolje i kraće, spava duže i već dobija ritam spavanja. Noću vezujete više sati sna. Imate vremena i za tuširanje i sređivanje kose i za po koji film ili epizodu serije. Knjige još uvek stoje na polici jer vam i dalje misli lutaju i jedva da spojite deset stranica po večeri.

Ali zato možete da pročitate svaki bebi časopis i sve što nađete na Internetu o uvođenju čvrstog obroka. Po preporuci pedijatra i dosta tekstova na netu počeli smo sa obrocima sa puna četiri meseca. Prvi obrok nam je bio bareni pirinač i iako je bezukusan i lepljiv Sofija je dobro odreagovala na njega. Ono što se savetuje kod uvođenja obroka je da budu ranije u toku dana, da bi odreagovali na vreme ako dođe do neke alergijske reakcije, da se daje kada je beba naspavana da bi bila raspoložena da lepo jede i da se namirnice uvode polako, u razmaku od par dana i da se ne mešaju u velikom broju, kako bi beba naučila da raspoznaje ukuse. Sve smo ispoštovali i istina je da bebe raspoznaju ukuse, jer je Sofija toliko mrzela šargarepu da bi me isprskala celu ako oseti bilo kakav njen trag. Jedinu grešku koju smo napravili je da smo joj vrlo brzo uveli brokoli u ishranu, a kako naša doktorka kaže ta namirnica bi trebala da se uvede u bebin obrok tek posle devetog meseca, jer je teška za stomak i moguće je da beba dobije gasove. Mi nismo imali nikakvih problema, a vrlo brzo nam je brokoli sa pahuljicama izbio na mesto broj jedan liste omiljene hrane. Većinu obroka sam joj ja kuvala i trudila se da uvek budu sveži, ali neizbežne su bile i kupovne kašice, jer smo ljubitelji dugih šetnji, a nisam se osećala dovoljno sigurno da nosim hranu u posudici, jer je vreme još uvek bilo lepo.

Spavanje je dobilo ritam i to je nešto što mi je palo kao najveće olakšanje. Danju je spavala tri puta po sat vremena, a noću se budila tri puta. U ovom periodu je već postala beba koja „sve radi po satu“, tako da sam tačno znala kad se budi, kada počinje nervoza pred spavanje i mogla sam lepo da organizujem svoje vreme. Dobrom organizacijom sam dobila i dosta vremena za sebe, tako da sam u ovom periodu ja definitivno bila najodmornija.

Radoznalost i usmerena pažnja dosta dolaze do izražaja. Odjednom je sve oko nje interesovalo, sve je htela da pipne i stavi u usta ako je to moguće. Počela je da obraća dosta pažnje na zvuke i još tako mala okrenula bi se ka tv-u kada bi krenula reklama koja nju interesuje (toliko o tome da televizija nema uticaja na male bebe). Gumena družina o kojoj sam pisala u prethodnom postu je i dalje bila omiljeno društvo, a Mini sam počela da stavljam na različite strane kada bi Sofija bila budna i u krevecu, i počela sam da primećujem da polako pokušava da usmeri svoje telo ka njoj. Za njih je to veliko mučenje, ali tako su slatki kada pokušavaju nešto da dohvate a jedva da znaju da se pomeraju.

Druženje sa gostima nam je postala omiljena aktivnost, najviše zbog toga što se u tom periodu više niko nije plašio da je uzme i ljuška i šeta po kući. Smeškala bi se i pokušavala da skida bilo kakvu aplikaciju na džemperima i duksericama gostiju, a tetke bi redovno čupala. Išli smo na slavu u selo kod baka i dobro se snašli u gužvi od 30+ ljudi. Slavili smo Novogodišnju noć i ugostili troje dragih ljudi. Uspela je da dočeka ponoć budna posle prvog buđenja noću, dobila omiljeni obrok (brokoli), poljubac od mame i tate i utonula nazad u san.

Ono na šta sam ponosna je što smo ovo vreme iskoristile da upoznamo jedna drugu i prilagodimo se. Ja sam počela da shvatam njene potrebe i njeno ponašanje i više se nisam vodila samo instiktima, već sam tačno znala kako da odreagujem, a ona je naučila da se sa mamom ne treba šaliti i da iako je voljna za igru a nervozna kada dođe vreme za spavanje spavati se mora. Makar morale da se ljuljamo i po pola sata, mama nikad ne odustaje.

Hvala drugaru nebojsastanojevic.com na predivnoj fotografiji.