Divan dan

Bio je to pretopli julski dan. Ustali smo rano, oko pola sedam i doneli poklone da ih naša mezimica ugleda čim se probudi. Pola sata kasnije maleni nosić je provirio iz kreveca i više ništa nije bilo bitno sem tih velikih kutija umotanih papirom sa Hello Kitty macom zbog kojih su se ionako krupne oči tada duplo uvećale. Uskoro su došli i deka i baka i odveli malo čedo kod njih kako bi tata raspalio roštilj i pripremio hranu, a mama završila ukrašavanje torte, postavila stolove i otišla do frizera.

I svi su bili srećni i veseli do kraja dana, a beba je zaspala sa blaženim osmehom na licu dok je sunce polako zalazilo.

Samo što nije bilo tako. Bar ne otkako se mama vratila od frizera.

U trenutku kad sam zakoračila u dvorište tata je stajao okružen oblakom dima, pokušavajući da ispeče još polovinu ukupne mase mesa kako bi mogao da se posveti pravljenju salate. Sofija se sa babom igrala kao da je tek početak dana, a ne vreme da se čila probudi iz jutarnje dremke koju do tog trenutka još nije odradila. Pri tom je kategorički odbijala bilo koj vid hrane sem mog mleka i pružala bi mi ruke kad god bih ja protrčala kroz kuću unoseći i iznoseći hranu i sudove. Oko jedan sam nekako uspela da je uspavam, kako bi bar malo bila odmorna za goste.

Posle pola sata spavanja probudila se i zahtevala mene. Dok nisu pristigli prvi gosti zajedno smo polirale čaše, brisale šank, postavljale salvete i pokušavale da pod održimo čistim. Onda su štafetu preuzele druge bake, a ja sam se dala u kuvanje kafe, postavljanje hrane i služenje pića.

Nešto pre sedam sati setila sam se da izađem napolje, nađem svoju devojčicu, izgrlim je i izljubim i poželim joj sve najbolje jer je rođena u minut do sedam. Taj moj nestanak iz kuhinje je uzrokovao malu svađu između tate i mene jer sam tada trebala da iznesem salatu, pa su gosti čekali.

Oko devet sati smo počeli sa ceremonijom uspavljivanja, koja je trajala sve do ponoći. Čas babe, čas tetka, čas ja, svi na smenu. I ništa nije urodilo plodom sve dok se ja nisam izvinila gostima i povukla se sa Sofijom u sobu, legla na krevet i ljubila nosić, prstiće i glavu.

Ne, ovo nije bila lepa priča o proslavi prvog rođendana. Taj dan nije bio ni približno onakav kakav smo mi želeli. Planirali smo dan ispunjen smehom, druženjem, dobrom hranom, poljupcima i zagrljajima, a umesto toga nas dvoje smo se samo sudarali na relaciji kuhinja-dnevna soba. Ali zato sada sebe smatram pametnijom i spremnom da vam dam nekoliko saveta u vezi proslave:

1. Lokacija

Ni pod razno ne birajte svoj dom  kao mesto proslave. Može biti problem kod tako male dece i restoran i igraonica, jer su i za jedno i za drugo mali, ali se ispostavilo da je sve bolje od našeg izbora. Mi imamo ogromnu dnevnu sobu u koju je bez problema stalo dvadeset gostiju, ali su se ipak gurali i sudarali u prolazu. Hteli smo da ispoštujemo najbližu rodbinu i prijatelje pozivajući ih u svoj dom i pripremajući im hranu, ali se na kraju sve pretvorilo u veliku trku i zbrku.

2. Datum

Ako baš ne insistirate, bolje proslavu odložite za datum posle pravog rođendana. Taj dan iskoristite da svom detetu date maksimum pažnje, jer ipak samo se jednom slavi prvi rođendan. Budite na okupu u najužem sastavu, grlite se i dajte jedni drugima znake ljubavi i prisećajte se kako ste taj dan proveli prethodne godine. Mi smo totalno neiskusni rešili da taj dan sreću podelimo sa drugima i većinu vremena proveli u pravljenju i služenju hrane i pića.

3. Vreme

Iz iskustva sada tvrdim da je što ranija satnica bolja. Bilo je leto i pakleno vruće i mislili smo da će svima biti lagodnije da dođu kada prestane najveća vrućina. Međutim, gosti su došli u pet poprilično siti, tako da smo uspeli da ih uvedemo unutra tek nekim petim pozivom. Ideja o duvanju svećice u minut do sedam je propala, jer smo oko šest sati tek krenuli da služimo predjelo. Još jedan razlog što smo izabrali kasniju satnicu je da bi se slavljenica naspavala popodne i bila vesela kada dođu gosti, ali je ona odbijala dremku, pa je goste dočekala već poprilično iscrpljena i dodatno se uznemirila od velike gužve. Računali smo i na to da će zaspati u svoje normalno vreme, najkasnije do devet, pa da se dodatno posvetimo gostima, ali kad dete odbija da spava nema te sile koja će ga naterati, pa ni tri bake koje pevaju u horu.

4. Torta

Mi smo imali tri torte. Jednu je pravila baka, jednu tetka, a jednu sam pravila ja za drugu baku. I naravno pored tolikog broja svi su gosti dobili „poslatak“. Tortu sam napravila dan ranije da bi se lepo opustila i bila ukusnija, a našarala sam je tog jutra, jer ne volim ukus odstajalog šlaga na torti. Sa ovim se većina neće složiti sa mnom, ali ja ne volim ukus onih torti koje se standardno naručuju za dečje rođendane. Sve su one lepe na oko i deca su malo reći oduševljena njima, ali ne volim ukus fondana ni preslatkog marcipana, a još manje volim kako izgledaju parčići torte na tacni kada se na primer iseče statua Miki Mausa ili Hello Kitty. Tanki pravougaoni parčići, gde se jasno može videti šta je kora a šta fil i gde su oba približno iste visine je moj favorit. Sve što drugačije izgleda na tacni me neće mnogo privući da probam. A još manje da poslužim svojim gostima.

5. Dekoracija

O, to je tek posebna tema! Mesec dana pre rođendana ostajala bih noćima budna, određivala boje dekoracije, boje torte, radila pozivnice u photoshopu i trudila se da sve to povežem u celinu. Sva dekoracija je ostala u kutiji, jer na kraju nije bilo mesta ni za balone, ni za fotografije iz prve godine poređane na užetu i zakačene ukrasnim štipaljkama, ni za natpis „srećan rođendan“ koji sam sama rezala i bojila. To je prednost restorana i igraonica, oni uvek imaju viška mesta.

6. Snimanje i slikanje

Malo je verovatno da ćete se tog dana setiti da uslikate dete sa svim gostima i da ćete snimiti svaki važan trenutak. Mala je i verovatnoća da će vam se svideti i svi snimci i fotografije koje naprave vaši gosti, jer većina ljudi koji nemaju iskustva ne koristi dobro fotoaparat kod fotografisanja male dece. Zato najbolje unajmite profesionalca, jer će vam on napraviti najbolja sećanja na taj divan dan.

7. Garderoba za bebu

Mala deca se veoma brzo prljaju (mada i nema potrebe ovo da naglasim, jer svi znaju), tako da je dobro imati više kombinacija u vidu. Sofija je imala haljinicu do duvanja svećice i kombinezon posle. Ono o čemu nismo vodili računa je da bi bilo lepše da se sa gostima slikala u prvoj kombinaciji, ali ona bi bila podjednako slatka da se sa gostima slikala i samo u peleni.

8. Garderoba za mamu

Iako se čudite da, da, da, i o ovome moram da pišem. Sem ako ne želite da krišom izvlačite dodatnu kombinaciju iz ormara, u sobi punoj gostiju, bilo bi dobro da drugu odevnu kombinaciju za mamu držite ispeglanu na ofingeru u prostoriji gde gosti ne zalaze, ili u autu ako slavite van kuće. Jer samo je pitanje trenutka kada će dete prosuti nešto po vama, kada će se izliti čaša ili tanjir koji pružate gostu ili veoma nezgodna situacija kada će vam procureti mleko ako u sred sve te frke zaboravite da promenite podloge.

9. Mali gosti

Postoje dobri i odgovorni roditelji i postoje oni koji dođu na proslavu i „dignu sve četiri u vis“. Ako ne znate imate li među gostima ove druge roditelje, a nemate osobu zaduženu za čuvanje dece, zamolite dva vama bliska gosta da na smenu vode računa o malim brzim nožicama i ručicama koje grabe većinom ono što ne treba. Jer ne želite da to radi osoba zadužena da služi piće vašim gostima, pa da dodatna briga padne vama na leđa, ili da baba slavljenika propusti duvanje svećice i tortu jer je uspavljivala tuđe nervozno vrištavo dete.

Najviše od svega, potrudite se da se posvetite svom detetu i da uživate u tom danu. Jer nikada neće sve biti savršeno. Nekome će meso biti suviše hladno, nekome će piće biti vruće, nekome će vaša torta izgledati mala i neukusna. A samo se jednom prvi put slavi rođendan.

Advertisements

4 mišljenja na „Divan dan

  1. Sjajan tekst za nas roditelje koji tek treba da održe ovo malo/veliko slavlje. ja već sada, dva ipo meseca unapred polako planiram sve, i pitam se, hoće li to ispasti kako treba 😀 imaću ove male savete na umu! 🙂

    • Nikada nije rano da se počne sa pripremama 🙂 Krajnji cilj je samo ostati pribran i bistre glave i ne slušati ničije komentare sa strane. A nešto će uvek ispasti kako ne treba, makar i najmanja sitnica, čisto da ne bi bilo baš sve onako kako zamislimo 🙂

  2. Mi uveliko planiramo, bliži nam se veliki dan (septembar).
    Mnogo mi je laknulo sad kad vidim da sam sve probleme već predvidela i našla im rešenje kao što si predložila – pravimo u igraonici (koja ima bebi kutak), imaćemo divnog fotografa, slavimo dan nakon „pravog“ rođendana – jer želimo da taj dan samo uživamo s našim dragim dečakom.
    Jedino što sam previdela je rezervna garderoba za mamu. Mada, pošto rođendanci u igranici svakako traju kratko, to i neće biti potrebno, rekla bih.
    Hvala ti na iskrenosti i super savetima.
    Vrlo koristan i zanimljiv post.

    • To mora da je veoma dobar momak, jer takvi su momci rođeni u septembru. Moj dragi i najbolji drug su rođeni u tom mesecu.
      Ja sam se naivna upustila u najgoru moguću varijantu, zato sam i podelila sa vama.
      Bebi kutak u igraonicama je spas, kad smo mi slavili rođendane ni jedna igraonica u gradu nije imala ograđen prostor za bebe, već je svuda sve bilo jedna celina, tako da bi mamama preseo naš rođendan (kao što meni jeste par), pa smo tu lokaciju izbacili iz kombinacije. Sreća je što tamo rođendani ne traju dugo, a i mame rođendanka se ne muče oko služenja hrane i pića, pa su štete sa garderobom svedene na minimum.
      Hval tebi na lepom komentaru i pohvalama 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: