Kako smo zavoleli nošu

Imajući na umu da je do tada sa Sofijom svaka promena protekla relativno lako, mislila sam da će se i ova promena desiti očas posla. Čitala sam dosta o odvikavanju od pelena, znala sve trikove napamet i imala gomilu pripremljenog materijala za zabavu na noši. Mislila sam da će sve biti gotovo za mesec dana, kao što mi je dosta mama pričalo. Samo što u ovom slučaju nisam imala toliko mama sreće.

Negde sam čitala i čula od mnogih da bebu treba odvikavati od pelena sa devet meseci. To mi se učinilo malo ludo, stavljati tako malu bebu koja do juče nije smela da sedi odjednom na po pet minuta u sat vremena na plastičnu nošu. Sa druge strane, nije mi se svidela ni ideja da kod nje stvaram uslovni refleks. Kupili smo nošu negde pred prvi rođendan, kada sam pomislila da bi Sofija mogla da razume šta se i zašto dešava. Od tada, pa sve do konačnog odvikavanja, imali smo par faza.

Prva faza bila je sledeća: malo posle prvog rođendana počela sam da je stavljam svakih četrdeset pet minuta na po pet minuta na nošu. Sedela bih pored nje, čitale bi knjigu, igrale bi smo se kockama, ali ništa se nije dešavalo. Većinom bi obavila šta treba tek nekih desetak minuta po vraćanju pelene na guzu, tako da sam posle nedelju dana produžila interval vraćanja na nošu na sat vremena. Opet bi se igrale i divno zabavile, ali posao se obavljao opet po vraćanju pelene na mesto. Ok, ukapirala sam, rano je još.

Druga faza je bila vrištanje. Sklonili smo nošu na tri meseca i kad smo je ponovo izneli nije bilo teoretske šanse da sedne na nju. Počela bi da plače čim bih nošu donela u sobu i nije pomagalo ni što su sve plišane životinje i sve lutke piškile na noši, niti što su mama i tata povremeno „seli“ na nošu. Plakala je i bila vidno zrujana, tako da smo odlučili da odložimo plan još malo. Nošu smo ostavili u odeljku sa igračkama da bi se navikla na nju, pa bi se kasnije često dešavalo da završi na Sofijinoj glavi. Povremeno bih pokušala da je nateram da sedne na nošu, ali sve se opet završavalo plakanjem.

Kad je Sofija napunila dvadeset meseci rešila sam da je vreme za fazu tri. Bacićemo te pelene i nećemo se osvrtati! Prvo sam sklonila sve tepihe i prostirke po kući. Skinule smo pelenu preko dana i vraćale se na nošu na sat vremena. Retko kad bi nešto završilo u noši, a Sofiji bi bilo potpuno normalno da se upiški dok se igra i da nastavi dalje, kao da se ništa nije desilo. Isprva se nisam ljutila, jer sam čitala i pričali su mi da tako treba, ali posle nedelju dana stvar je izmakla kontroli. Količina mokre garderobe je bila tolika da bi često ostala bez suvih pantalonica, pa bi Sofija po pola dana šetala u pidžamama po kući, a ja bih brzo ostajala bez suvih krpa za podove. Onda sam počela da se vidno ljutim i da je grdim, pa je kroz dva-tri dana počela da me zove da „obrišem baricu“ kad bi napravila „štetu“. Dve nedelje kasnije tapkale smo i dalje u mestu, tako da sam odlučila da je vreme da skinemo sve sem gaćica. Pokušavale smo, ali i dalje nije urodilo plodom, tako da sam joj posle par dana oblačila samo majčice. I to je najzad urodilo plodom! Valjda su joj gaćice i pantalonice i dalje stvarale osećaj da ima pelenu na sebi, pa nije reagovala. Budući da je poprilično gadljiva na prosipanje hrane i tečnosti ovo je kod nje izazvalo istu reakciju, tako da je bilo potrebno samo par puta da se upiški i da već stvori naviku da me zove pre nego što napravi „štetu“. Tražila bi da joj stavim pelenu, ali se nije mnogo bunila ni kad bih je stavila na nošu. Par dana bilo je dovoljno da utvrdimo gradivo i da ja unapred po izrazima njenog lica prepoznam kada je vreme za nošu. Od tada smo pelene nosile samo kad bi duže ostajale u gradu, bez mogućnosti da nosimo nošu, ili kad bi nam dolazili drugari da se igramo, jer bi nekad zbog silne zabave zaboravila da me pozove na vreme.

Trebalo nam je par meseci, negde do kraja jeseni, da se naviknemo na wc šolju, pa smo do tada kad god bi negde pošli nosili i nošu sa sobom. Dok se budila noću stizali smo na vreme za nošu, izuzev perioda kada je bila bolesna, pa sam tada vraćala pelene u upotrebu. Trenutno smo u potrazi za zaštitnim podlogama za veliki krevet, pa bi nam svaka preporuka značila.

Advertisements

10 mišljenja na „Kako smo zavoleli nošu

  1. Jao mi smo još u onoj fazi ‘nema šanse’! Sve smo pokušali i nikako neće! M. sad već ima skoro 2,5 godine i iako mislim da je već odavno vrijeme, kužim da možda nije spreman i da ću prisiljavanjem samo napraviti štetu! Odlučili smo sačekati do proljeća i nadamo se da ćemo tada imati više uspjeha! 😦

  2. Čim je počela da sedi, ja sam svoju Ivanu stavljala i na nošu. 2, 3 puta dnevno, ali obavezno ujutro. Vrlo se brzo navikla i već sa 8 meseci je imala redovne „posliće“ na pravom mestu. Pelene smo potpuno izbacili oko 18-20-og meseca, nisam tačno sigurna. Kod ovog muškog čeda (kao što to i tradicija nalaže) je išlo malo teže, jer dečaci po mnogo čemu kaskaju za devojčicama (generalno govoreći). Njemu smo prve gaćarone obukli sa 2 godine, mada moglo je i pre da sam ja na vreme shvatila njegov strah od noše. On je užasno vrištao na noši (na kojoj je bio 3 puta, ali bukvalno 3 puta), ali je zato divno prihvatio wc šolju, uz adapter, naravno.
    I, eto… od tada – kenjaju svaki dan, ceo dan… 🙂

    • Sa dečacima većinom sve ide malo teže, čini mi se, barem sa onim izrazito tvrdoglavim malcima. Moj sestrić je lepo prihvatio nošu sa nekih deset meseci, a onda je jednom pao sa nje i to je bilo to. Vrištao je kad god bi ugledao nošu ili wc šolju, pa je do skoro tri godine nosio pelene.

      • 🙂 Mislim da nam to muški od rođenja govore da sve može jednostavnije, da bez potrebe komplikujemo… 🙂

  3. Ja mog malog krenula da stavljam na nosu pre neke dve nedelje. Ima 8,5 meseci. Prvi put je plakao, i vec od sutradan nije. Mogu ti reci da gotovo svaki dan kaki u njoj. Piskio je samo 2x, ali polako. Necu da ga forsiram, pa ga stavljam samo posle spavanja i dremke. Da bar kaku tako uslovi 🙂

    • Divim se mamama sa tako lepim iskustvom, meni je taj period bio noćna mora. Valjda sve zavisi do deteta, kako prihvati i koliko je spremno. Pre par dana sam se čula sa drugaricom koja je klinku koja je prohodala pre mesec dana krenula da stavlja na nošu i mala pametnica je već trećeg dana krenula da, svlači pantalone i da viče „Nosa!“ kad joj se piški. Kako se kojoj mami posreći valjda 😉 A vi izgleda nećete imati nikakvih problema.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: