6/52 – dok čekamo baku da preuzme red na čuvanje subotom ujutru igramo se mobile testera
7/52 – „Vidi mama, obukla sam se u srce!“
Ostavili smo za nama još jednu nedelju sa beskonačnim prekovremenim radnim satima (hvala bakama što postoje i što su voljne da čuvaju unuku!) i premalo vremena za zajedničko igranje i grljenje. Ali zato smo prošle nedelje nadoknadili i svakakva dešavanja strpali u ova dva prethodna dana. Pravile smo čestitku za tatu (otud i ovaj papir sa rupom u obliku srca oko njenog vrata), lepile smo srca po zidu (neko je pokušao da lepi i stikere), išle smo u parkić, videle se sa drugarima iz porodilišta, pravili roštilj kod našeg omiljenog druga, kupili nove pečate (dokaz na čelu na fotografiji iznad), išli kod bake i radili još gomilu zanimljivih stvari. Ura za firme koje poštuju državne praznike!
Mislila sam da ću se odavno pogubiti u ovom projektu, ali evo već je prošlo mesec i po dana a ja i dalje fotkam Sofiju dva do tri puta u nedelji što je veliki uspeh za mene. O tome što fotografije i dalje čekaju na obradu nećemo ovom prilikom, važno je da su tu i da postoje i da im je makar nataknut naziv bloga, ako ništa drugo.
Bez panike! 
Napred mama, ne daj se 🙂 Imaš ti snage 🙂
Trudim se 🙂
Porasla devojčica!
Da, a i vi ste baš porasli 🙂