27/52 – Mama, ona mi kaže da sam lepa!
28/52 – Neko je rođen da pozira
29/52 – Gledamo u daljinu i upijamo kao sunđeri
30/52 – U bilo kojoj količini, voda kod nje uvek izaziva osmeh i vrištanje
31/52 – Pravimo se da ronimo i hvatamo ribice
Jul mesec je bio pun izazova za nas: naučili smo da se dečiji rođendan može proslaviti bez napetosti, trzavica i u uživanju sa gostima umesto u pranju sudova. Videli smo da se možemo spakovati za svega dva sata i da ništa ne zaboravimo. Naučili smo da se na plaži može uživati i par sati uzastopno, iako smo se do sada uvek pitali šta ljudi rade po ceo dan na plaži. Ja, rođeni neplivač, sam svom srcu dokazala da može izdržati da prepliva bazen od skoro tri metara dubine. Tata i ja smo preživeli a da tri dana nismo videli svoje dete. I uopšte neću preterati ako kažem da smo je spominjali na svakih deset minuta. Ali bar smo se naspavali toliko da nam je ujutru bilo potrebno oko pola sata da dođemo sebi.
Sofija je izdržala punih mesec dana bez drugara, vrtića i Petra. Sve je nekako mnogo lakše kada si mali.
Bez panike! 