Život je bio dobar u poslednje vreme. Malo dobar. Malo loš. Malo više smo radili. Malo smo i odmarali. Malo smo (a neki i mnogo) tugovali. Malo smo se svađali. Malo smo porasli. Na početku godine sam odlučila da nađem malo više vremena za nas. Da nađem malo više vremena za Nju, malo više vremena […]
Nadam se da će ovo biti poslednji post na ovu temu i da se više neću osvrtati. Da nikad više neću morati da spomenem vrtić, vaspitačice i drugare iz vrtića. Nisam imala ni želje ni volje da pišem ni o čemu drugom dok se ta epizoda u našim životima ne završi, ali sam strpljivo čekala […]
Imala sam ovaj post u glavi čim sam napisala prethodni, a i u nacrtima nedugo posle. Trebalo je to biti tekst o tome kako u novom vrtiću imamo dobre drugare, kako jedemo svu hranu (čak i junetinu!) i kako nam je pretoplo dok je minus napolju. Kako imamo super igračke, lcd televizor sa odabranim crtaćima […]
Jednom davno, dok sam bila u srednjoj školi, opekla sam se o profesorku matematike.Bila je to jedna od onih profesorki kod koje položiš godinu ako ideš kod njene prijateljice na privatne časove, ili si izuzetno nadaren za taj predmet. Njena prijateljica je bila zamenik direktora škole. Nadala sam se da će se do vremena kada ja […]
32/52 – Popodnevna dremka umornih đavolčića 33/52 – Vikendom sređujemo kuću da bi je u toku radnih dana ponovo uništili 34/52 – Nekad ono što misliš da pravi najviše nereda zna prijatno da te iznenadi 35/52 – Ne sećam se šta sam joj obećala u ovom trenutku, ali mora da je bilo nešto mnogo dobro […]
Napolju pada kiša, iza mene pucketaju drva u peći, stopala su mi hladna pa teglim trenerku da ih uvijem i evo počinjem da pišem o našem ovogodišnjem letovanju… Bolje nego tek sledeće godine pretpostavljam? Svake godine kada pričamo o letovanju razmišljamo o nekom novom mestu gde do sad nismo bili. I šta god da […]
Prepirem se sama sa sobom već mesec – dva da sredim svoje misli. Da sednem i napišem šta god. Jer pisanje je moj način da zapamtim neke stvari, ali da neke i uvidim i da se sa nekim stvarima želela ili ne pomirim. Prethodna dva meseca nisu bila ni malo laka za nas. Bili smo […]
Čini mi se, vrlo bih lako mogla ostaviti samo ovu fotografiju u celoj ovoj priči o njenoj trećoj godini i da će vam ona lepo objasniti sve. Vrlo je lepo imati malog čoveka od pune dve godine u kući, ali zna biti i psihički vrlo iscrpljujuće. Fizički napor možete skinuti sa liste i ostaviti po […]
27/52 – Mama, ona mi kaže da sam lepa! 28/52 – Neko je rođen da pozira 29/52 – Gledamo u daljinu i upijamo kao sunđeri 30/52 – U bilo kojoj količini, voda kod nje uvek izaziva osmeh i vrištanje 31/52 – Pravimo se da ronimo i hvatamo ribice Jul mesec je bio pun […]
23/52 – Bez komentara…sroz… 24/52 – Vredno vežbamo plivanje u lavoru pod punom opremom (naočare i patike za vodu ostaše negde sa strane jer smetaju procesu zalivanja lubenice) 25/52 – Sad ja tebe mama! Cik! 26/52 – Prizivamo sunce krajem juna…iako bi se po […]
Bez panike! 