Prvi put na moru

Kada smo rekli porodici i prijateljima da Sofiju vodimo na more u Grčku svi su bili oduševljeni i većina njih je bila malo zabrinuta kako će beba od četrnaest meseci podneti tako dug put. Kada smo nastavili priču i rekli da idemo autobusom svi su nas pogledali sa široko otvorenim očima i upitnim izrazom na licu. Jedna mi je drugarica, čiji je sinčić tada imao dve godine, rekla da ne znam u kakvu se priču upuštam. Ali u tome je lepota biti roditelj po prvi put – puni ste pozitivne energije i bez razmišljanja o tome šta sve može da pođe naopako idete u avanturu kad god vam se pruži prilika.

Mi nismo tipični turisti koji odu na letovanje da bi se budili rano i odlaze na plažu da rešavaju ukrštenice i čitaju knjige u senci suncobrana. Niti volimo da raširimo peškir na najbučnijoj i plaži punoj ljudi koja je na samo par metara ispred našeg hotela. Bilo nam je bitno da je malo i mirno mesto, da imamo plažu sa mirnom i plitkom vodom i da imamo par mesta blizu našeg gde odsedamo radi šetnje, jer nam isto mesto petog dana već bude dosadno. Tražili smo aranžman za početak septembra, jer nismo ljubitelji upeklog sunca i prženja na plaži.

Nismo imali mnogo vremena za odlučivanje, pa smo od predstavnika agencije uzeli prvu ponudu koja nam se uklapala datumski i bila u okviru našeg budžeta. Izbor je pao na Vrasna Paraliu. Malo, mirno mesto sa slabim sadržajem, svega par kafića i restorana, jedna pekara, tri prodavnice i veliki market na ulazu u mesto. Za nas i bebu idealno.

Isprva sam se plašila kako će Sofija podneti put. Iako smo imali dve duže vožnje autobusom koje je super podnela, čak i spavala tokom jedne, ovo je bilo nešto sasvim drugo. Računala sam i na to da dok dođe vreme polaska to će već uveliko biti njeno vreme za spavanje, tako da će ubrzo zaspati. I tako je i bilo. Imamo sreće pa Sofija obožava da se vozi, kao i većina dece u tom uzrastu. Po ulasku u bus pretvorili smo moje i njeno sedište u mini krevet, upoznali se sa okolinom, igrale smo se sa igračkama, imale večernji podoj i onda je ona zaspala. Naoružala sam se i flašicom izmuženog mleka, sokićem i plazmom za slučaj da noću zbog buke i gužve ne bude htela da spava. U toku noći budila se samo dva puta, jednom kada smo stali da u Nišu pokupimo putnike od kojih je nekolicina bila poprilično bučna i neobzirna da u autobusu ima i dece koja spavaju i drugi put kada se završila pauza kod motela Predejane, opet zbog istih putnika. Gužva na granicama do Grčke je bila minimalna, tako da nam je put protekao lagano.

Ujutru se Sofija probudila tačna kao sat u sedam sati, imala jutarnji podoj i onda smo joj pustili Pepu na tabletu, da bi putnici mogli neometano da spavaju. Oko osam smo imali pauzu kraj jednog motela koju smo iskoristili za šarmiranje putnika iz ostalih autobusa istrčavanje bebe kojoj je već i voljena Pepa dosadila. Povratak u bus smo jedva preživeli, jer je Sofija htela da bude na otvorenom i da se igra. Par novih knjižica, sitne igračkice i još par Pepinih epizoda i oko jedanaest smo stigli u hotel.

Posle doručka i dremke krenuli smo u istraživanje mesta i plaže. Okvasila je nožice i trčala od talasa koji su jurili ka njoj sa zbunjenim izrazom na licu. Pokušala je i da uhvati vodu i stavi kamenčić u usta. Onda je i probala taj giros o kome su joj mama i tata toliko dugo pričali i bila je to ljubav na prvi zalogaj. Posle prvog je tražila još i još, a ja nesavesna majka nisam mogla da odbijem njene zahteve.

Malo je reći da je bila oduševljena čitavom situacijom: široke mirne ulice pogodne za trčanje, mnogo cveća i mačaka, plaža sa kamenčićima, veliko igralište sa peskom u centru, malo igralište u hotelu i bazen. O, da, bazen, zbog kog su deca bila oduševljena, a mi roditelji ni malo. Znali smo da postoji bazen u okviru hotela i složili smo se sa radnicom u agenciji kada je predložila da uzmemo apartman u prizemlju hotela. Ono o čemu nismo razmišljali je koliko je bazen blizu našoj terasi i kojom će brzinom Sofija juriti ka njemu kad god otvorimo vrata. Veoma veliki roditeljski propust, jer smo jutarnju kafu pili uglavnom razdvojeni, ili na smenu na terasi, jeli smo na smenu ili sa Sofijom u krilu, pri čemu se ona uvek migoljila, tako da obrok ne bi uopšte bio potpun, više je sve ličilo na „strpaj što više hrane možeš za što kraći period jer samo je pitanje trenutka kad će ti se oteti iz ruku“. Za svo to vreme par iznad nas sa dva meseca mlađom ćerkicom je uživao u pogledu na bazen dok je njihovo mezimče virilo iza ograde terase. Ali, mi nismo jedan od onih parova koji se žale i traži razmeštaje. Lekcija naučena za sledeće letovanje.

Pošto nam je naše malo mesto brzo dosadilo rešili smo da ispitamo okolinu i prvo se uputili ka Stavrosu. Tamo je u isto vreme letovao naš drugar sa devojkom, par koji Sofija obožava i smatra svojim drugarom i drugaricom, tako da smo imali i društvo za igranje. Od našeg hotela do centra Stavrosa taxi je prevozio putnike za pet evra, ali mi smo se ipak odlučili za varijantu ranog ustajanja, pakovanja grickalica i vode i šetnje do tamo. Iako smo svakakve priče čitali na netu, mi smo uživali u prolasku kroz malo selo, vožnji malo truckavim putem pored vojne baze za koji su neki napisali da je maltene neprohodan, maženju konja na livadi i šetnjom uz plažu do Stavrosa. Ono čime smo posebno bili oduševljeni, Sofija najviše, je kafić ispod visokog drveća koji ima svoju malu plažu gde možete sedeti, piti kafu i brčkati noge u vodi i pravo malo životinjsko carstvo: kornjače, patke, mačke, pse, kokoške, ribice i papagaje. Postoji nešto na plaži sa platanima što meni nikako nije odgovaralo, jer sam posle izvesnog vremena počela da crvenim, oči su mi suzile, kašljala sam i kijala, ali nikome sem mene nije ništa falilo. To nas nije sprečilo da se još jednom vratimo u Stavros, iako sam i tada imala još goru alergijsku reakciju.

Sledećeg dana smo se uputili u suprotnom smeru, u posetu Nea Vrasni i Asprovalti. U tom smeru smo imali asfalt celim putem i trotoare većinom puta, tako da smo dodatno uživali i išli mnogo brže. Kupali smo se na dosta plaža, videli plažu sa kamperima usput, kupili belo grožđe od meštana, krali bele kamenčiće iz saksija, oduševljeno buljili u papagaja u jednom kafiću (svo troje), kupili suvo lišće u parku i upoznali drugaricu Alisu čija nam je baka ponudila supu sa knedlama. Sofija je ipak odlučila da i tog dana jede giros, a ja neodgovorna mama nisam mogla da odolim naletu gurmanluka.

U povratku ka našem mestu Sofija je odbijala da se vozi u kolicima, tako da smo je većinom nosili. Od tog dana, što je bilo negde na sredini letovanja, pa sve do kraja letovanja, kolica su služila isključivo za prevoz torbi i igračaka za plažu. To je jedna od onih situacija za koje sam čitala da detetu u glavi samo nešto „kvrcne“ kada promene okolinu i desi se neka nagla promena.

Ostatak letovanja proveli smo u dodatnom istraživanju obiđenih mesta, popodnevnom i večernjem igranju u parkiću u centru, šetnjom po plićaku i igranjem sa kamenčićima na plaži i u igri sa drugarima na igralištu hotela. Mnogo nam se svideo jedan kovrdžavi drugar Mateja koji je imao najlepše autiće koje bi nam po nekad pozajmio da se igramo, ali je uglavnom bežao od nas.

Poslednjeg dana na plaži uhvatila je mene i tatu za ruku i uvela nas u vodu. Ne u plićak, već u dublju vodu gde bi se inače prethodnih dana žestoko opirala, pa bi je vratili u njen kanu ili plićak. Mahala je i nogama i rukama, kao da je htela da se iskupa po poslednji put za ovu godinu i oprosti se sa morem. Bila je to petnaestominutna uživancija, posle koje smo se dugo sunčali na plaži, sve dok sunce nije krenulo da zalazi. Totalno netipičan dan za nas.

Uveče smo se spakovali, iako se ona žestoko bunila i vadila igračke i svoju garderobu iz kofera, kao da je htela da kaže: „Hajde da ostanemo još malo!“. Ujutru smo se probudili, doručkovali i izneli naše stvari i otišli na plažu. Tata nije mogao da izdrži, pa se i tog dana kupao, a mi smo skupljale kamenčiće da ponesemo kući za uspomenu i neku novu igru.  Popodnevnu dremku smo imali u kolicima na plaži, a poslednjih sat vremena proveli smo pored bazena na ležaljkama, gde smo našli novog drugara Vuka.

Put nazad nije prošao tako lagano. U autobusu je isprva mirno sedela, a onda se opirala i htela da šeta. Ni Pepa ni tablet nisu pomagali i u jednom trenutku je njena nervoza bila nepodnošljiva, a onda je drugar Vuk došao kod nas da svi zajedno gledamo Pepu. Mučenje posle prve pauze se nastavilo sve do nekih pola devet, kad je posle trećeg podoja i ljuljanja u mom zagrljaju najzad odlučila da zaspi. U toku noći se budila tri puta, opet zbog istih putnika koji su sada sedeli odmah iza našeg sedišta, ali sva sreća pa je dojenje i tada pomagalo kao sredstvo za smirenje. Četrdesetak minuta pred kraj puta probudila se i dugo zurila u prigušena svetla u autobusu, bez ikakvog migoljenja i plakanja.

Kako smo se nadali i kako su nam pričali ceo put i boravak je prošao idealno. Bez remećenja normalnog toka sna, bez promene u ishrani (ako dodatnim girosima progledamo kroz prste) i bez ikakvih bolesti (sa bebine strane). Ove godine se upustamo u malo dužu avanturu, sada kad imamo iskustva i Sofija je starija nadamo se da će ovo letovanje biti još lepše. U sledećem postu pisaću vam šta je to nama pomoglo na prvom letovanju, a šta nam je bilo suvišno, da još malo ohrabrimo vas koji se spremate za prvo letovanje.

 

Advertisements

3 mišljenja na „Prvi put na moru

  1. Divno! Pravi mamin dnevnik. Razmišljala sam koliko će lepo biti Sofiji da ovo pročita za koju godinu.
    Svaka čast na hrabrosti! I bravo za dobru devojčicu!
    Mnogo volim detalje koje uvek spominješ, čini da su iskustva jedinstvena i neponovljiva.

    • Hvala na lepim rečima 🙂
      Neki kažu da smo hrabri, drugi da smo ludi 😉 A tekstovi će pored snimaka i fotografija kroz koju godinu poslužiti za divno podsećanje, jer se ni ja mnogih sitnica neću sećati.

  2. Povratni ping: Mali saveti za uspešno letovanje | bez panike

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: