Sofijin razvoj: 7,8,9

Ne znam da li postoji period u odrastanju deteta sa ovako naglim promenama. Odjednom bebe sede, imaju totalno drugačiji pogled na svet pa je i njihovo ponašanje totalno drugačije. Već vam je jasno šta se detetu dopada, jer onaj bebeći smeh dolazi sa razlogom, dobijaju onaj svoj čvrsti stav pa mame više ne mogu da uspavaju bebe kad god žele i ne mogu za obrok da spreme bilo koju kašicu. Svesniji su, počinju da istražuju svet oko sebe svim čulima, u pokretu su non stop kada su budni (moja beba se kretala i kada spava 🙂 ), sve žele da dotaknu i sve žele da vide. Ovo je onaj period kada kuća gubi svoju izgled, već pomalo liči na cirkusku šatru gde je publika sačinjena od plišanih i gumenih životinja,a  jastuci su na sve strane kako bi ublažili padove malog akrobate.

Ako se lepo naspavali u prethodna tri meseca, onda imate rezervu, jer ni u ovom periodu nema spavanja. Budili smo se po par puta noću i mazili se, nunali, igrali i gledali crtaće jer nam zubići nisu davali mira. Tada sam shvatila sve one priče mama koje su imale bebe sa jakim grčevima. Lako ih je umiriti kad su gladni i žedni, ali kada ih nešto boli, a vi ne možete mnogo pomoći to je prava muka. Mazali smo i vino i čajeve i gelove i kremice, hladili glodalice i kupovali one sa isturenim bodljicama, ali ništa nije pomagalo. Dok ne izbije prvi vrh, znali smo i po pola noći da ne spavamo. Mnogo kasnije, kada smo već imali dosta zubića, velika pomoć nam je bila kuhinjska silikonska varjača i silikonska četka za premazivanje, što je kako čujem od mama sa manjom decom i dalje hit. Pa, ako imate problem sa zubićima, probajte i ovo. Nama je svakako pomoglo.

Dnevno spavanje nam se svelo na dva puta. Prva jutarnja dremka oko devet sati, trajala je od pola sata do sat vremena, a druga popodnevna dešavala se u intervalu od dva do četiri. Zavisila je koliko je Sofija bila zainteresovana za dalju igru, koliko sam uspela da je umorim do tada i koliko imam snage da je ljuljam. U ovom periodu sve vole, ali popodnevnu dremku nikako. Pa zašto bi, pobogu, neko spavao kada postoji toliko igračaka, toliko knjiga i toliko kockica?!

Druženje sa drugarima postalo je pravi hit. U tom periodu  sam već videla da će biti veoma društvena i nesebična osoba. Mazila je drugu decu po glavi (sa povremenim pokušajima ubadanja prsta u oko), vukla drugu decu za rukice i noge iz kolica i davala je svoje igračke. Naravno, tuđe su uvek bile lepše pa smo sa cimerom iz bolnice imali dosta svađa koje bi mi mame rešile tako što bi im zamenile igračke: njoj njegove, njemu njene i mirna deca, a mame mogu na miru da piju kafu.

Iako se i dalje igrala sa gumenom družinom i omiljenom plišanom Mini Maus, sve više su počele da je interesuju igračke kojima može da pomeri neki deo, koje imaju dugmiće i one sa zvukom. Vrlo dugo bi se igrala „ljuljalicama“ – medom i piletom napravljenim tako da ma koliko ih beba gurne one ne mogu da padnu, već se samo klate. Medi je njuška napravljena kao dugmence, i kad bi je Sofija  pritisla počela bi neka lagana melodija, pa je već u ovom periodu nazvala medu !“Tušu“ i kad bi je pitali gde je otišla bi pravo do njega. Videvši na tom primeru da joj je jasno da predmet poveže sa imenom, počeli smo da je ispitujemo za sve njoj drage predmete i vrlo brzo je naučila da nađe sve što smo joj tražili. Tu sam shvatila savet pedijatra koji je glasio da se bebi non stop priča, čak iako sredjujete kuću, šetate dvorištem ili parkom ili se igrate igračkama, priča je najvažnija.

Što se hrane tiče brokoli i banana su nam i dalje bili broj glavni, odmah posle maminog mleka. U šta god bih stavila brokoli pojela bi bez prigovora, tako da sam njega koristila da zamaskiram vrlo omrženu šargarepu, krompir i karfiol. Sisanje smo smanjili na četiri puta u toku dana i dva puta noću. Ono što se vrlo često dešava mamama desilo se i meni: čim su krenuli zubići krenulo je i grickanje bradavica i štipanje. Dojenje nije bilo više pesma, već smo se često mučile i ona i ja da istajemo do kraja. Prilikom nicanja jednog zuba napravila mi je ranu na desnoj dojci i to je bol koji ću dugo pamtiti. Dve nedelje smo radile podoj tako što bih prvo izmuzla desnu dojku, jer pumpica nije dalje iritirala ranu, onda bih je stavila na levu dojku i kada bi završila sa sisanjem dala bih joj mleko iz flašice izmuzeno iz desne dojke. To jeste mukotrpna procedura, naporna i za mamu i za bebu, ali je moj savet da zbog ovakve situacije nikako ne odustajete od dojenja.

U ovom periodu veliki broj beba prohoda, pa je to i kod nas bio slučaj. Sofija nije bila veliki ljubitelj puzanja, pa kad sam primakla penastu podlogu na kojoj se igrala krevetu i krevecu njenoj sreći nije bilo kraja. Sa velikom mukom je pokušavala rukama da se povuče uz ogradicu kreveca, ali je svakog dana bila sve upornija i sve uspešnija u svom planu. Ja bih sedela kraj nje i povremeno  pomagala gurajući joj guzu na gore, čisto da ne izgubi elan. Krevet nam je bio najbolje pomoćno sredstvo za učenje koraka, jer je nizak, dovoljno da se ona celim rukama osloni na njega i da polako noge pomera u stranu. Vremenom se opustala i telom udaljavala od kreveta, još uvek se čvrsto rukama držeći za njega i gledala svoja stopala kako se pomeraju. Kada bi došla do kraja kreveta, spustila bi se i odmilela do kreveca, podigla i ponovo polako hodala, uz krevetac malo teže jer je ovde morala da gleda gde treba da stavi ruke.

Ako ste preterano umorni u ovom periodu to je sasvim opravdano. Vaša beba napreduje sve više fizički i psihički i neophodno je da mnogo vremena provodite sa njom u raznim aktivnostima. Ako vam je beba društvena i ne pravi problem kada ostaje sama, iskoristite pomoć rodbine i prijatelja koji su voljni da je čuvaju, jer taj bol u kičmi od bebinog prohodavanja neće tek tako nestati.

  Hvala drugaru Neši na predivnoj fotografiji.

Advertisements

5 mišljenja na „Sofijin razvoj: 7,8,9

  1. Divan post!
    Kao mali bebin dnevnik – čitam i shvatam koliko su bepci zapravo slični u tom uzrastu.
    Super ideja za varjače od silikona. Nas nisu mnogo mučili prvi zubići pa se nismo dovijali, ali dobro je znati za ubuduće.
    Svaka čast za istrajnost u dojenju! I ova ideja sa izmazanjem mi se dopada.
    A fotografije su predivne! Mislim da je do modela. 🙂

  2. Hvala na komplimentima.
    Bebe su baš slične, ali su slični klinci i kada malo porastu, što me vrlo teši u činjenici da nekada nije moje dete najgore 😉
    Kažu da ko ne primeti grčeve, vrati mu se sa zubićima, pa je to kod nas izgleda istina. I dan danas, kad god joj raste zub budi se noću po par puta i bude strašno nervozna.
    Izmazanje nam je došlo kao jedina opcija, jer je ranica bila sa spoljne strane i kad god bih krenula da je dojim krenula bi krv da teče. Ovako sam imala kontrolu i nad ranicom i imala dobar pregled mleka, a beba je dobijala svo mleko, što mi je bio najvažniji cilj.
    U ovom periodu ih je vrlo lako slikati, zanimljivo im je da sede i da gledaju mamu i tatu dok se blesave ne bi li privukli pažnju. Iskoristi ovaj period i škljocaj do iznemoglosti, jer su nam fotografije od desetog meseca do nekih 15 meseci 80% mutne 🙂

  3. Kako je lepo što će tvoja beba jednog dana, lepo, on line imati svoj „dnevnik odrastanja“. Ja sa trudim da zapisjuem bisere, i to je nešto. Jako korisno za mame u najavi i za mame sa malim bebama, da se upoznaju sa svime što ih čeka.

  4. Moja devojcica ima 4 ipo meseca i lepo je procitati sta je ceka na dalje. Vidim da i ja treba polako da se pripremam za nespavanje ponovo :).

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s